Introspekcija

Poboljšavanje samoposmatranja u okviru joga prakse

18.06.2021. 13. modul Drago Katić

Introspekcija predstavlja samoposmatranje, odnosno opažanje ličnih psihičkih pojava. Introspekcija je naučna disciplina i ako je oštro kritikovana u naučnim krugovima zbog velikog subjektivizma. Subjektivizam je najveći nedostatak ove metode zato što samoposmatranje dovodi do menjanja doživljaja što nam otežava da analiziramo sopstvene doživljaje dok ih proživljavamo. Ovaj nedostatak može biti prevaziđen. Svako ko je posvećen joga praksi, vremenom stiče način razmišljanja koji mu omogućava da analitički sagledava psihičke procese u sebi, nezavisno od sopstvenih doživljaja. Fokusom na pojave, kontemplacijom u vezi sa tim pojavama i meditacijom, stičemo dobru osnovu za kvalitetnu introspekciju. Mi sopstvene doživljaje i reakcije doživljavamo subjektivno i one su dostupne samo nama, ali zar to i nije cilj introspekcije, da kvalitetno sagledamo lične psihičke doživljaje. Pored svega ovoga, introspekcija i dalje postoji kao naučni metod jer se jedino njom mogu ispitati neke subjektivne pojave kao što su snovi, planovi, sećanja i slično.

Postoji mnogo različitih stilova joge jer potiču iz različitih tradicija i različitih sistema vrednosti. Većina od njih predstavlja potpune celine koji sadrže meditativne tehnike, fizičko vežbanje, duhovna, etička i filozofska učenja. Svakoj od njih je krajnji cilj postizanje prosvetljenja i života u harmoniji, zdravlju i radosti. Savremeni ljudi su ljudi krajnosti, ili su u potpunosti posvećeni izgledu, sticanju materijalnih vrednosti, preteranom radu ili preteranom odmoru, ili u potpunosti zanemaruju izgled i društveni život i uz razne vrste meditacija ili religijske prakse nastoje da postignu blagostanje. Pri tome gube iz vida da samo celovito biće, uravnoteženo na fizičkom i mentalnom nivou, može osetiti i proživeti sve blagodeti života. Pored toga, brojne predrasude prate ideju o sreći i radosti. Jedna od njih je da samo oni koji čitav svoj život posvete nekoj praksi ili sistemu mogu osetiti značajne efekte svog rada. Šta je onda sa svima nama koji živimo u društvu i koji imamo društvene odgovornosti, za razliku od monaha, usamljenika ili asketa.

„Onaj koji ispunjava svoje društvene dužnosti ali iznutra ostaje slobodan je pravi jogin“. Stalna introspekcija nam značajno može pomoći u tome da nađemo pravi balans, ne samo na ličnom nego i na društvenom nivou. Ne treba da nas uznemirava što nas lične slabosti ili društvene obaveze sprečavaju da više vremena posvetimo praski jer je i ispunjavanje svih naših dužnosti uz posvećenost, takođe joga praksa. Upravo zbog ovoga, većina joga stilova obuhvata i moralna načela koja pomažu da se ljudi koji praktikuju jogu, na harmoničan način, povežu sa zajednicom i okruženjem. Prvi, i najvažniji, nivo svake kompletne joga prakse predstavlja skup kategoričnih zapovesti koje nadilaze okvire religije, države, starosnog doba ili vremena. Najvažnija od njih su uzdržavanje od nasilja, posvećenost istini, kontrola da ne poželimo i ne prisvojimo tuđe, uzdržavanje od čulnih zadovoljstava i odupiranje zavisti. Osnova za ove pojave su osećanja pohlepe, žudnje i vezanosti. Svi imamo ova osećanja, kod nekih su jako izražena dok su kod drugih jedva primetna. Ovakva osećanja donose samo patnju i neznanje.

Uvek možemo da budemo sigurni u sebe, sopstvene odluke i sopstveni napredak ukoliko dobro rasuđujemo, ukoliko dobro kontrolišemo svoje želje, ukoliko se dobro vladamo i ukoliko nosimo ljubav u sebi.

Svi mi koji težimo da sopstveni sistem vrednosti uskladimo sa sopstvenim idealima smo već na putu koji zahteva stalnu introspekciju. Dobro rasuđivanje nas vodi ka našem cilju. Pri tome se ne misli samo na one bitne odluke u životu, već na sistem kojim se svakodnevno služimo prilikom odlučivanja. Često težimo materijalnim vrednostima i to je sasvim u redu. Dobro je imati sve ono što nam omogućava jednostavniji i lagodniji život, što nam otvara mogućnosti i prilike, ali ono što je mnogo značajnije je Znanje. Bez njega je sve ostalo besmisleno. Ljude možemo podeliti na one koji poseduju Znanje i one koji ga ne poseduju. Znanje je ono što nam je namenjeno, ono što je pokretač evolucije. Čim to uvidimo, jednostavno ćemo moći da razlučimo šta je važno a šta nije i biće nam jasna naša priroda i priroda naše borbe, a prirodno je boriti se protiv zla.