Joga praksa
Čovek iz prošlosti nije trebao da uči telesne vežbe. Njegov jednostavni, prirodni način života i njegovo kretanje na svežem vazduhu, kao i aktivnosti koje konkurišu današnjim sportovima, lov, ribolov, trčanje, veranje po drveću, plivanje, borba s divljim zverima, bacanje koplja i slično, obezbeđivale su mu savršeno telesno vežbanje i najveću moguću koncentraciju pažnje. Primitivni čovek je morao biti neka vrsta univerzalnog genija, pošto je bio primoran da podmiruje sve svoje potrebe trudom i snagom svojih ruku, a prema zamislima koje je stvarao sopstvenim razmišljanjem. To je značilo, da se njegov dan, od ranog jutra pa do kasno u noć, sastojao od neprekidnog vežbanja tela i razvoja svesti.
Civilizovani čovek je sam sebe ograničio na mali skup određenih aktivnosti. Veliki deo poslova, koje je čovek iz prošlosti obavljao samostalno, savremeni čovek je preneo na druge i time doveo sebe u neprirodnu situaciju u kojoj jedan deo čovečanstva uopšte ne vrši nikakav fizički posao, dok je drugi deo preopterećen teškim fizičkim radom. Ako razmotrimo ovo stanje, uvidećemo da je ovakvo društveno uređenje uzrok bezbrojnim obeljenjima koja haraju čovečanstvom i da je to zloupotreba životne snage čoveka i specifičan kompleks protivprirodnih uslova života.
Način života zaposlenih u kancelarijama i raznim ustanovama je težak zločin protiv sopstvenog zdravlja. Iako nam je to svima jasno, broj ljudi koji osećaju potrebu za sportom i koji se njime bave je veoma mali. Groznica savremenog života navodi one koji moraju zarađivati umnim radom, da jedva imaju vremena za sport i da žive u svojoj svakodnevnoj rutini ne pružajući svome telu šta mu je preko potrebno. Zbog ovoga ne čudi što nam ovakav degenerisani način života, tokom niza godina, smanjuje životnu snagu, a umnog radnika, koji živi u telesnoj nepokretljivosti, čini podložnim najrazličitijim oboljenjima.
Za osobe koje rade samo fizički, ta jednostranost je takođe veliki nedostatak. Kosač, fabrički radnik, zidar, ma koliko radili od jutra do mraka, nikada neće postići savršenu muskulaturu ili besprekorno zdravlje. Fizički rad može razviti telo i učiniti ga otpornim jedino ako u sebi sadrži dovoljno promena i ako je raznovrstan tako da angažuje svaki mišić ravnomerno. Prirodno telesno vežbanje i nagonska težnja ka sportskim igrama je deo čovekovog nasleđa. Dok je živeo u prirodnim uslovima, priroda se starala da se svaki čovekov mišić razvija i jača. Rad i igra su bili deo njegovog života, ali ne i rad koji danas obavlja veliki broj radnika.
Svi savremeni sportovi su pogodni za ravijanje muskulature, ali se sa njima ne sme preterati. Pored toga, sve vrste sportova pretstavljaju napor za srce. „Sportsko srce” je jedna opšte poznata opasnost za sportiste. Osim toga, različite vrste sportova, sa malim izuzecima, razvijaju muskulaturu jednostrano. Mačevalac razvija desnu ruku i bedro, teniser desnu ruku, a klizač bedra i listove. Ako želimo ravnomerno razvijenu muskulaturu, moramo se istovremeno baviti sa više sportova. Međutim, ko ima toliko vremena? Joga praksom za razvijanje mišića svako može da izgradi lepo i ravnomerno razvijeno telo, i to bez velikog utroška vremena.
Joga praksa je karakteristična po tome što se, za razliku od gimnastike koja podrazumeva nesvesno ponavljanje određenih pokreta, zasniva na „vežbama naglašenih pokreta“ koji se izvode uz značajnu mentalnu posvećenost.
Pošaljite vaš komentar