Jogom protiv depresije

Prirodnim putem do mentalnog balansa

12.05.2021. 11. modul Drago Katić

Čovek 21. veka živi nesvestan sopstvene prirode. Usamljenost je postala uobičajena, a sa njom i brojni osećaji koji za čoveka nisu prirodni. Danas imamo nebrojeno mnogo načina da uspostavimo međusobne kontakte, a zapravo smo otuđeni, najviše od kada postojimo na Planeti. Sve je manje empatije i sve smo manje sposobni da ostvarimo emotivne veze. Naši životi su usmereni na sticanje materijalnog dok, skoro po pravilu, izostaje osećaj ispunjenosti i istinske povezanosti. Stepen anksioznosti savremenog čoveka veći nego ikada ranije jer se promenio sistem vrednosti dok mi i dalje imamo potrebu da osmislimo sopstveni život i da se povežemo sa drugima. Mi održavamo relacije koje se ne bave stvarnim potrebama, emocionalnom razmenom, zbog čega ostajemo uskraćeni za lepu reč, dodir, zagrljaj... za istinsku razmenu. Sve smo manje emotivni, a sve više okrenuti sebi. Polako tonemo u nezdravi narcizam kojim pothranjujemo agresivno zastupanje sopstvenih potreba. Održavanje ovog pogrešnog sistema vrednosti je prečica do anksioznosti, egzistencijalnih kriza, osećaja praznine, besmisla i povlačenja, odnosno prečica do depresije.

Čovek je postao jedinka za sebe, što je potpuna suprotnost ljudskoj suštini.

Navikli smo da osećamo izvesnu dozu bliskosti sa sunarodnicima i sa kulturnim vrednostima iz kojih smo potekli ali i tu je došlo do zamene teza. Osećamo se sigurnim jer smo na poznatom, u sigurnoj zoni, a zapravo smo suštinski veoma distancirani od svojih sunarodnika. Okvir koji ne možemo sa lakoćom da izbegnemo nam ne ostavlja mnogo prostora. Možemo da konstruišemo sopstveni svet, da preformulišemo sopstvene stavove i da se adaptiramo datim okolnostima. To ne treba da bude adaptacija na neprijatno i nelogično, već da kroz sopstvenu prizmu uočimo elemente koji će nam omogućiti da ostvarimo potrebni nivo povezanosti sa vrednostima koje su nam važne i da utičemo na sopstveno blagostanje. Svaku priliku treba da koristimo za prijantu interakciju i da damo svojoj duši ono što joj je potrebno: bliskost, toplinu, zagrljaj ...

Joga praksa nas navodi da neprestano preispitujemo sopstveni sistem vrednosti i sopstvene mentalne i fizičke funkcije. Praktikujući joga asane, uz pravilno disanje i, koliko toliko, dobar fokus, mi utičemo na hemijske procese u mozgu i na telesne funkcije. Čak, i joga čas bez potpune posvećenosti deluje na naše telo slično brojnim medikamentima koji se koriste u terapiji duha ili tela. Joga pozitivno utiče na hemijske procese u mozgu, upale u telu i uobičajene mentalne, odnosno telesne funkcije. Brojna istraživanja u vezi sa uticajem joge na mentalno i fizičko zdravlje dokazuju odlično dejstvo joga prakse kod osoba koje pate od depresije, poremećaja spavanja, šizoidnih epizoda, poremećaja pažnje, ishrane, regulisanja metabolizma, poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i slično. Jedno istraživanje u kom su učestvovali ljudi sa blagim simptomima depresije je dokazalo da je joga izuzetno efikasna u lečenju depresije jer su se simptomi kod svih ispitanika smanjili za 40% u periodu od šest meseci. Kada je u pitanju poremećaj spavanja, istraživanje koje je vršeno nad grupom ljudi koji su imali probleme sa snom nakon hemioterapije je pokazalo da se problem sa nesanicom može rešiti. Čitava grupa je u periodu od sedam nedelja prestala za uzimanjem lekova za spavanje.